Kad sam nazvala jedan jedan dva i kad sam rekla da mi je loše i da se žali gubiti da nisam nisam dobro sa sobom već sam i tad imala dijagnozu depresije i sve rekla mi je kao A možeš da nazoveš neke prijateljice. Ja sam Antonela i imam depresiju. Kako izgleda dan kad je tebi najteže bilo depresiji. Se probudim samo što je to bila faza ja se probudim i svaki dan je ja ne želim živeti ja ne želim biti ovdje ništa nema smisla. Na ono šta imam jer do sad često sam znala joj nisi zahvalna Pa imaš ovo imaš ovo sve to nešto materijalno imaš ovo pa imaš obitelj Pa imaš stan u kojem živiš Pa imaš posao imaš fakultet koji završavaš i ti stalno sebi i nabrajaš to kao pa imam ovo imam ovo imam ovo kako ja nisam zahvalna tako da ono S te strane pomisliš stvarno ono čoveče šta sa mnom nije u redu kako ja nisam zahvalna a onda kasnije kad saznaš dijagnozu Nekako su te sve kockice poslože reci kakve to zapravo sve tinejdžerskoj dobi primjetila nešto pa ja bih rekla da sad kad gleda unazad da je da primjećujem stvari znači ja sam već sad nekih 1213 godina prvi put rekla mami da sad želim ubiti da ja ne želim više ovdje biti i da ništa nema smisla samo što mama je tad mislila da je to ono mi svi nekad dođe ta misao kroz glavu ti prođe samo što ja nisam njoj govorila da je to učestalo da ja učestalo ono sebi da se ja želim ubiti da ne želim biti ovdje u osnovnoj školi ja ne znam osobu kog nisu maltretirali ono svaki put ne mora bi da ste to nužno direktno maltretirala uvek si možda nekako iz zezanci ono tebe se prozove ono nisam bila sretna jednostavno nisam bila sretna dijete i iako ja nisam imala nikakvu Manu a recimo ono bila sam sklona da bi se brzo rasplakala i onda je uvijek bilo joj ti si emotivna joj tebi se ništa ne može reći a onda sad kad pogledaš malo dublje Nije to baš samo si emotivna nego jednostavno sam ono već u ranoj dobi pokazivala neke znakove koje nisu možda baš kako bi rekli i niko nikad nije zapravo posumnjao znači u toj pa mama i ja smo otišli jedanput kod Psihologa sve bilo sve više manje bilo Ok kao to jeste ne bili nikakvi znakovi puberteta tu nije bilo ništa strašno jeste to kasnije sve bilo učestalije učestalije ali U jednom periodu sam ja isto bila OK nije to sad meni od 12 do 20 bilo striktno samo svaki dan Želim umreti ne nego imaš faze dva mjeseca sam bila super dva mjesta mi bila koma ono pala bi skroz plakala bi svaki dan Ne bih htela ušla ti iz kreveta ne bi mi se dalo tuširati sjećam ono prva pomisao Meni se to uopće ne da bi to ono ono Gledala sam kako da uopće ne budem ovdje ti jesi prisutan i sve ali mentalno si ti skroz negde drugde i kakve-

U sportu je bilo dosta dobro ja sam cijeli život bila u sportu i stvarno sam te neke stvari liječila sa sportom nisam kako bih rekla ono kad mi je bilo teško ja bi mahinalno trenirala kao svaki sportaš vjerovatno ja bih to rješavala treningom što naravno nije rješenje dugoročno ne mogu ja svaki put kad je meni loše ići trčati mislim možeš naravno i to bavi se sportom ali ovo je stvarno trebala neka stručna osoba tako da sam prvi put sa 20 godina potražila pomoć od strane igrom slučaja svirala sam socijalni rad i tamo sam prvi put potražila pomoć i prvi put sam čula za riječ depresija I da se ljudi s tim bore i da postoje anksioznost i da postoje razne vrste tako da evo socijalni rad koji lista na kraju završila me u stvari odveo ka nekom pravom putu i onda si znači otišla si tad psihijatru kasnije sam već otišla i potražila pomoć psihijatra psihoterapeut je u tim nekim stvarima koje su mene mučile ali ja sam onda u jednom trenu prestala dolaziti jer je kao meni bilo bolje međutim meni je onda opet krenulo biti lošije nakon korone i onda sam prvi put potražila baš pomoć psihijatra jer sam videla da to ne ide u dobrom smeru svojim najgorim najgorim trenucima prvi put sam se sama prijavila prvi put sam samo nazvala hitnu i rekla da nisam dobro i da mi treba pomoć tu jedinu stvar koju tadamjeram-ne znam ne znam kad sam nazvala jedan jedan dva i kad sam rekla da mi je loše i da se želi gubiti da nisam nisam dobro sa sobom već sam i tad imala dijagnozu depresije i sve rekla mi je kao a može da nazoveš neke prijateljice ili možda da nekog nazoveš ovako kao pa ti onda vidi možda tebi nije tako stvarno loše i ja sam tu polud ja sam rekla je li vi mislite da ja lažem da bih ja nazvala samo-Došla mi je i sad ja ono bezveze trošim zdravstveni sustav i onda mi je ona rekla kao je l’ imate koga da vas dovezem nazvala sam tatu i rekla sam vodi me u jankom jer nisam dobro došla sam tamo i potpisala-i zatvorili su ga na taj zatvoreni odjal a šta je tata tad rekao na primer kakve on reagira-mi generalno roditelji puno ne pričamo o emocijama vjerovatno je to većina ljudi tako da ono Tada je samo odradio svoj posao odveo je tamo ja vjerujem da je njemu bilo teško ali on je to nekako stojički odradio odveo me tamo ja vjerujem da čoveku nije bilo svejedno ono odradio je stvarno sve po pes-u ja sam ga nazvala on je iste sekunde došao i ovezao me nije bilo ono pitanja Zašto je l’ misliš da bi trebala ne Nikome nije ništa pitao automatski je vozio za bolnicu vidi On po meni da ja nisam Nisam bila dobro stvarno sam tad bila Ono skroz loše i ne bi bezveze mislim da samo ono ljudi bježe iz bolnice u smislu ono nikad neki osnovni znaš i ti stvarno moraš biti loše da ti njih nazoveš i kažeš znate šta evo Vodite me ja ne mogu više sama sa sobom i sjećaš li se tog prvog tog ulaska kako to izgleda joj E ja se sjećam tih svih detalja ono sve mi je sasvim ono ko da je jučer bila potpisala sam papire da želim ostati zatvorenom odjelu i onda došla na taj zatvoreni odjel i ja sam odjednom iz čista mira ljudima počela govoriti da ja moram ići doma da ja moram ići raditi znači iz faze gdje sam ja rekla da se želim ubit sam ja došla u fazu da ja moram ići raditi da ne ne ne ne mogu oni meni to držati iako sam dala pristanak i ja znam da sam dala pristanak jer je bio moj tata sa mnom unutra znači potpisala sam i ja sam njih videla da ja nisam dala svakodnevna stvar koju vide kod mladih ljudi ja sam njih videla da moram ići doma i oni su mi rekli svi se tek sad došli mi vas moramo pregledati i morate ostati znači barem ono tjedan dana ne dolazi u obzir kao u ovom stanju ja sam celo vreme išla gore dolje gore dolje sa svojim ponašanjem tako da da Ostavili su me Unutra nije oni su rekli da da Dobro budete i onda su me naravno zadržali i pregledali su me dali su mi odgovarajuće lijekove da se smirim nazvali su moje roditelje i rekli su im da dosta Imam te ko nekakve valove kako bi rekli odmah ste odmah sam se stabilizirala kad sam ušla unutra kad su me zatvorili Ova mi je bilo sve jasno i odmah sam htjela ići van a onda nakon ne znam pola sata sam opet plakala da ništa nema smisla imala sam jako velike oscilacije tako da eto za mjesec dana opet tri puta gore onda kad čuješ te neke Pa ti si lijepa Pa kako ti imaš depresiju pa to ne kao nemoguće ljudi moji to pogađa svako ima novaca ne imao bio lijep ne bio lijep ima savršen život i zvana pogodi može pogoditi bilo koga nema tu nekog pravila jednostavno ja mislim da u nekim trenucima sve nas pogodi depresija ali nađemo se igrom slučaja sa dobrim ljudima s dobrom okolinom pa to sve nekako prođe a Može se desiti moja situacija Gdje se nađeš u lošoj okolini s lošim okruženjem i ti jednostavno samo još više potoneš